Šta je kancer?
Kancer je opšti naziv za grupu od 100 oboljenja. Zajedničko za ove bolesti je to što se manifestuju nekontrolisanim rastom ćelija koje mogu napasti ostala tkiva i organe.
Alarmantno povećani broj pacijenata sa kancerom govori o tome koliko je raširen i važan ovaj zdravstveni problem. Međutim, iako se razlikuje prema poreklu, kancer je oboljenje koje se može izlečiti ukoliko se blagovremno dijagnosticira.
Kako se stvara kancer?
Naš organizam je sačinjen od trilione ćelija koje su osnovne strukturne i funkcionalne jedinice kod svih živih organizama. Da telo čoveka ostane zdravo, svakodnevno se razmnožavaju nove i zdrave ćelije, dok stare i nefunkcionalne odumiru. Međutim, ponekad ovaj složeni proces se ne odvija prema zakonima prirode. U jednom momentu stare i nefunkcionalne ćelije nastavljaju nekontrolisanrast i razmnožavanje . Razlika između zdravih i abnormalnih ćelija je u DNK. Kod normalnih ćelija, ukoliko se ovaj problem pojavi, one odumiru, dok kod abnormalnih ćelija, i pored toga što su nefunkcionalne i oštećene, one produžavaju da rastu. Nove, abnormalne ćelije formiraju kancerogenu masu koja se naziva tumor. Ćelije ovih tumora se razmnožavaju vrlo brzo i mogu se proširiti i zahvatiti tkiva i organe koji su u blizini.
Kako se širi kancer?
Ćelije kancera se mogu proširiti u drugim delovima tela, preko krvi i limfnog sistema. Tu počinju da se stvaraju novi tumori, koji tekom vremena zamenjuju zdravo tkivo. Proces širenja kancerogenih ćelija, naziva se metastaza. Bez obzira gde je proširen kancer, on se uvek imenuje prema mestu gde se prvi put pojavio. Na primer, karcinom koji se pojavio na dojci, a metastazirao u jetri, zove se metastatski karcinom na dojci, a ne karcinom na jetri. Karcinomi u različitim delovima tela imaju različite karakteristike. Na primer, karcinom na prostati i karcinom na debelom crevu su različite bolesti. Zbog toga, za svaki karcinom se primenjuje različita terapija.
Ali, nisu svi tumori kancerogeni. Postoje i benigni (bezopasni) tumori.
Šta su benigni tumori?
Benigni tumori nisu kancerogeni i mogu se odstraniti hirurškom intervencijom, i da se nikada više ne ponove. Oni mogu da naprave problem ako počnu da rastu i svojom veličinom da izvrše pritisak na zdrave organe i tkiva. Ne mogu se raširiti na zdrave delove organa, niti metastazirati. Ovi tumori skoro nikada nisu opasni po život.
Faktori rizika
Glavni faktori rizika su: mutirani geni, hormoni, određeni virusi i bakterije, ekološke i biološke katastrofe i nezdrav način života. Rizik od nastajanja može se umanjiti ukoliko se promene neke navike u životnom stilu kao što su pušenje, stres, bavljenje sportom, zdrav način života i ishrane.
