Histopatologija

Histopatološka analiza igra ogromnu ulogu u dijagnosticiranju malignih bolesti budući da se 70% bolesti dijagnosticiraju mikroskopski. Pored postavljanja dijagnoze, histopatološki nalazi daju jasan smer u odlučivanju o daljem tretmanupacijenta.

PUNKCIONA BIOPSIJA

 Jedan od metoda koji omogućavaju brzu dijagnostiku bolesti je citolologija, odnosno punkciona biopsija. Ovo je orijentacijoni metod koji omogućava da se utvrdi dali je odgovarajuća promena koja je prethodno viđena na ehu, rentgenu ili je vidljiva golim okom, benigna ili maligna. Punkcija je lak i bezbolan metod pomoću kojeg se uzimaju ćelije iz promene tankom iglom, vakuumom i radi se razmaska. Punkcija se radi pod kontrolom eha kako bi bili sigurni da je uzorak uzet tačno sa mesta promene. Ono što se gleda pod mikroskopom su ćelije iz promene i na osnovu tog nalaza, izveštaj citološkog nalaza se kalsifikuje u 5 grupa:

• Grupa 1 – promena je benigna
• Ggrupa 2 – promena je benigna i sa karakterom zapaljenja
• Grupa 3 – promena je najverovatnije benigna, ali sadrži atipične ćelije koje mogu biti rezultat reaktivnih promena u tkivu ili su stvarno jasno diferencirane tumorske ćelije. Ovakav nalaz se mora dalje dokazati pomoću biopsije tkiva kako bi se dokazala ili odbacila sumnja za prisustvo tumora.
• Grupa 4 – promena je najverovatnije maligna, ali u razmaskama ima mali broj ćelija koje ne zadovoljavaju kriterijume za definitivnu potvrdu prisustva malignih tumora. U ovom slučaju punkcija se ponavlja ili se radi biopsija tkiva.
• Grupa 5 – punktirana promena sadrži maligne ćelije i tumor se mora odstraniti.

BIOPSIJA

Biopsija tkiva je važna procedura prilikom dokazivanja tumora ili promena u organima i tkivima i sastoji se u vađenju komada tkiva koje se mora podvrgnuti mikroskopskom pregledu.

Najčešće, prilikom bipopsije, kako bi se potvrdila sumnja o određenom tumoru, rade se dodatna specijalna i imunohistohemiska ispitivanja. Ova procedura se naziva dijagnostičkom imunohistohemijom.

Ako je materijal biopsije oskudan, procedura se ponavlja; Ako je materijal adekvatan u smislu dobro urađene biopsije, onda rezultat ukazuje dali se radi o benignom ili malignom tumoru; Ako je tumor benigni, onda se vrši hirurški zahvat; Ako je u pitanju maligni tumor, onda hirurg pravi procenu dali se tumor može odstraniti; Ukoliko se tumor ne može odstraniti hirurškim putem, pacijent se upućuje na dalji onkološki tretman (hemoterpija, radioterapija i sl.)

UTVRĐIVANJE STADIJUMA BOLESTI

Jedna od važnijih karika u dijagnozi malignih tumora je utvrđivanje stadijuma bolesti. U zavisnosti od stadijuma u kojem je otkriven nalaz, odlučuje se dali pacijenat ima potrebu od onkološkog tretmana. Za potvrdu dijagnoze rade se dopunska imunohistohemiska ispitivanja, ali ovaj put za određivanje odgovarajućeg leka, kako bi se onkologu omogućilo da prepiše odgovarajuću terapiju. Ovaj postupak se naziva teraputska imunohistohemija.